Ko se bavi problemom droge i prostitucije u ovoj državi? Da li ima onih koji su za to zaduženi? Ako ima -toliko su razvili rad u tajnosti, da šira javnost za njih ne zna.
Jedan primer prostitucije:
Ne tako davno pojavio se snimak na kome devojčice tuku svoju vršnjakinju. Mediji su dva dana pričali, dovodili kvazi eksperte u studio i čudili se otkud toliko brutalnosti. Niko se nije upitao zbog čega je ta devojčica tučena, iako se na snimku jasno čuje razlog (parafraziram: radi neke stvari za neke male pare u tim godinama). Niko se nije upitao ko iskorištava tu decu na taj način, pojedinac ili više njih (imaju cene, što upućuje da ima neke organizacije u tome, nije spontano), da li je to bilo prvi put ili se i pre dešavalo, a možda i dalje to čini ili čine? Zbog čega deca to rade? Koliko je tu ljudi i institucija moralo reagovati? A niko nije. I ko je za to odgovoran?
Jedan primer o dostupnosti droga:
U Novom Sadu, prolazeći subotom popodne, baš u vreme ručka, u dva parka kroz koja sam prošao video sam decu, otprilike 16-19 godina, kako bezbrižno koriste marihuanu. Nisu nikoga provocirali, jednostavno mirno stoje, druže se i kruži taj smotuljak, za njih -običan dan. Toliko se to odomaćilo. Droga nikad jeftinija (bar tako kažu svaki put kad o njoj govore kojekakvi stručnjaci).
A kod nas "Bez brige, bez brige... Briga njih što je zlikovac u našoj kući! Ovi razgranali mreže na sve strane, a on samo ponavlja: bez brige, bez brige!"
Preporuke:
0
0
2
sreda, 27 maj 2009 20:35
Toto
Ja sam ubedjen da nijedan veliki diler, a i manji, ne radi sam, vec ima sigurna ledja tamo gde treba, a ubedjen sam i da je svakoj danasnjoj drzavi potrebna droga kao izvor velikog novca i sredstvo pacifikacije dela stanovnistva. Zato mislim da se i akcenat u borbi protiv droge ne stavlja na dilere, vec na sugerisanje potencijalnim korisnicima da to ne cine, i lecenje jednog dela zavisnika. Sto naravno daje mrsave rezultate, jer profit je isuvise veliki da bi se dopustilo da narkomanija nestane. Ponesto droge se s vremena na vreme zapleni, poneki diler ostaje u zatvoru, ali sistem ostaje netaknut.Sto se tice Crne Reke, svaki narkoman, a posebno onaj na heroinu je ogromno zlo(ako nije, onda zbog heroina to mora da postane). U borbi protiv narkomanije svaka metoda je dobra ako donosi rezultat - posledice zavisnosti su uvek mnogo gore.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 27 maj 2009 21:50
Dejan
G-dine Pavkov, ovu važnu temu koja će već sutra biti gurnuta pod tepih do sledećeg skandala, Vi ste uspeli da i sami omalovažite. To što je Miloš Vasić bivši policajac sa očuvanim kontaktima u službi, pomenuli ste tri puta u tekstu kao bitni izvor Vaše frustracije ali za ovu temu je to nebitno.
Ta klinika u Crnoj Reci postoji više godina, ima neke rezultate u radu, a za metode lečenja smo odavno znali. Lično podržavam njen rad, čisto da se u startu izjasnim. I samog protu sam više puta slušao u raznim tv-emisijama u kojima je govorio da je batinanje krajnje rešenje koje mu ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, što pomalo podseća na posao zatvorskog čuvara. Niste pomenuli ni to da se klinika u Crnoj Reci nalazi pored same kuće u kojoj prota živi sa svojom porodicom. Ne, Vama je bitno da ovu temu iskoristite da biste napali Natašu Kandić, Vasića, Poligraf, drugu srbiju... Površno, besmisleno i na kraju - jalovo. Protu i njegovu kliniku treba braniti, ali argumentima kojih ima a ne ubeđenjima koja sa ovom temom nemaju veze.
I pored ovakvih promašaja na temu, i dalje verujem da će biti alternative na sadašnje stanje u Srbiji, bez zavisti i mržnje. Pozdrav.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 27 maj 2009 21:53
veljko
Kao jedan od pet do deset profesionalaca koji je zaista radio na lečenju narkomana, i izložio se mogućnosti da ga bilo ko i bilo gde upita, "a koliko si ih izlečio", dolazim u situaciju da razmišljam o tome kako o drogiranju pišu i govore svi oni koji o tome ne znaju ništa. Računajući tu i one koji dnevno zarađuju između dve i pet hiljada evra lečeći zavisnike, i zaključujući nakon "gle čuda" nespešnog lečenja, a samo takvo se nastavlja, da je to hronična bolest. Naravno nakon što im uzmu novac. Sva mudrost je u tome da postupak vraćanja novca razvuku dok zlosrećni zavisnik ponovo ne počne da uzima ili dospe u zatvor, tako da se preplaćena potvrda o lečenju koristi isključivo za neku sudsku proceduru.
Za batinanje u Crnoj Reci znam godinama. U toj ustanovi kao i drugoj, "lečenje" i rehabilitacija ima i svoju sudsku dimenziju, kao što "lečenje" po privatnim klinikama ima i ekonomsku i "naučno istraživačku" dimenziju. Zaista, znate li vi čime se leče narkomani, ja sam godinama radio pa ne znam. Odakle ti lekovi, gde se prave, odakle se uvoze, ako se uvoze, ko to kontroliše, i zašto ne kontroliše, koliko to košta i ko stoji iza tog velikog biznisa.
Sve je to sumanuto i bolesno. Možda je neko iz Crkve postavio pitanje o tome šta se tu radi, a neko drugi mu uzvratio otvaranjem priče o Crnoj Reci, da bi im zatvorio usta. Dnevni promet heroina u Beogradu je tri miliona evra. Ni Dačić ni Tadić ne smiju ni pomisliti da upitaju ko drži taj biznis. A i ne moraju. Zna se, DIA i KFOR, znači američka vlada. Sve, od plantaža maka u Avganistanu i Makedoniji, do dilera na Voždovcu.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 28 maj 2009 02:04
Somun velicanstveni
Da li je gospodin koji je napisao ovaj tekst procitao ispovesti sticenika u centru Suva reka? Da li je procitao za sta su dobijali batine sa lopatom, zbog cega su im lomljena rebra, lomljeni zubi, kako se prema njima ophodilo osoblje!?
Zbog kriminala!?
Naravno da su to prazne price, zbog jedne pogresne recenice, zbog prekog pogleda! Da li tamo ima kriminalaca bivsih - pa naravno da ima, ali droga ne bira, ona ne bira one koji su kriminalci nego su zrtve i oni koji nemaju veze sa kriminalom to zna svako ko je iole upucen u temu.
Ukoliko Branislav ne zavrsi u zatvoru, smatracu da je beli sengen dobra prilika da se pozdravimo!
Vozdra!
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 28 maj 2009 07:24
Bane
Da li oni koji su pokrenuli celu ovu hajku zaista žele da zaštite narkomane na lečenju, ili žele da se zatvori ovaj centar, kako bi dobili nazad proverene narkomane kojima će prodavati svoj otrov? A ujedno nije na odmet ni malo oplesti po SPC, zar ne?
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 28 maj 2009 09:54
O mrznji 'druge Srbije'
Muk koji vlada drugom Srbijom kada se pomenu izvori snabdevanja drogom, etnicke zajednice koje kontrolisu trgovinu narkoticima u Evropi i na Balkanu, i strategije za borbu protiv ove posasti, je samo dokaz njihove hipokrizije.
Ne cudi da je poslednji slucaj izazvao paznju dezurnih oportunista. Kako Pavkov primecuje, nisu oni zabrinuti zbog nasilja nad narkomanima, ni nasilja narkomana nad porodicom, sugradjanima, vec zainteresovani za 'navlakusu' za SPC, kako bi se jos jednom umilostivili svojim sponzorima. Bilo bi im bolje da sponzore koji svakodnevno ubedjuju Srbe da prihvate 'novu realnost', upitaju ko kontrolise trgovinu narkoticima u njihovim zemljama. Ako bismo verovali filmovima, to cini ruska mafija, taj poznati bauk kog su porodili holivudski filmovi sa dugokosim bardom Yu glumista u ulogama ruskih dilera, pedofila, itd. Nasi 'elitni' novinari i intelektualci bi mogli da im poruce da mogu da mrze rusku mafiju, ali da im neko drugi truje i ubija decu. Ali onda bi presusile slavine stranog sponzorstva.
1. Odakle stize droga u Srbiju? Postoji li statistika vezana za pristizanje narkotika iz okupiranog regiona na jugu?
2. Postoji li statistika vezana za siroko promovisani festival na severu Srbije (smrtnost, hitne intervencije, hapsenja) ili cemo zatvarati oci slusajuci socinjenija eurounijata kojima se ovaj festival nekriticki hvali?
3. Koliko puta su 'slobodni mediji' govorili o radu manastira u Kovilju sa ovisnicima i o njihovoj pomoci najugrozenijim socijalnim slojevima? Da li su rezultati grupe medijski promovisanih strucnjaka uporedivi sa rezultatima crkve? A troskovi?
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 28 maj 2009 09:54
Ivica
Bravo veljko!!!!
Nama , obicnim smrtnicima , koji JOS ne shvataju sta nam se desava objasnio si sve. Da li to obican NAROD moze da shvati vec je mnogo teze pitanje.
Ovi , koji regulisu svetske ZIVOTNE TOKOVE , nama nisu dostupni pa protiv njih i ne mozemo da se borimo. Ali sigurno mozemo da pruzimo otpor nasim.
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 28 maj 2009 10:08
Mladen_rs
Sve je više prava mladih i narkomana, a sve više droge i razbojništva na ulicama pa čak i po selima. Ljudska prava nikad nisu bila veća a sve više šprica po haustorima pa se zapitam koga štite ta prava i za koga su napravljena. Da se vratimo u blisku budućnost kada se batinjanje uzimalo kao normalna mjera ili sankcija protiv nečega što nije bilo dobro pa smo opet izrasli u ljude i ličnosti za koje odgovornom tvrdim da su ako ništa drugo bar moralniji od ovih današnji generacija i tada nije bilo toliko droge i nije bila dostupna na svakom mjestu ipak su to metode koje su bile djelotvorne.. Danas nisi u "fazonu" ako se ne drogiraš a policija nije policija ako brani da mladi imaju svoja prava a ja pitam gdje su im obaveze? (čast izuzetcima) Bilo kakav metod je bolji od nikakvog, neka raspuste taj kamp ali neka ljudi iz toga kampa idu da žive samo 10 dana sa onim koji to zatvaranje zagovaraju, oni kao svoju djecu uvjek odgajaju lepim rečima. Ovo je sve usmjereno ka slabljenju SPC terba se zapitati zašto baš sad? ako taj snimak postoji već duže vrijeme. I na kraju da se osvrnem na moral i načela današnji tzv. vođa naroda. Svi oni imaju svoju računicu jedni u prodaji tog zla a drugi u liječenju lijepim metodama na atraktivnim lokacijam i to u gradovima gdje ih samo ograda razdvaja od dilera a Crna Rjeka nije dobra jer tamo nema načina da se droga doturi onima kojima je najmanje potrebna.
Da neko nemisli da sam od onih koij su stariji i samo znaju da kritikuju mlade imam 26 godina i ostao sam zdrav i imun na nove IN metode življenja i pokušavam samo da povučem paralelu između NEKAD I SAD.
Preporuke:
0
0
10
četvrtak, 28 maj 2009 10:27
Munze Konza
Lopata je iz raja izašla, odmah da se razumemo. Krasotne priče o "ljubavi, prihvatanju odbačenih, lepim rečima" i slično, a što smo imali zadovoljstvo čuti od g-dina Koraća pre dan, dva, nemaju za cilj izlečenje - ono ako se desi, desilo se. A ako ne (a malo ih se na takav način sa igle skinulo, na žalost), ostaje nam makar "borba za ljudska prava bolesnih" i mlataranje sopstvenom "humanošću", makar objekat nad kojim se "humanost" praktikuje i crkao od droge. Udrite, dakle, braćo, s verom u Boga, kad već ništa drugo ne pomaže!
Zaista, oseća se kod "drugosrbijanaca" veliki žal što je Crkva reagovala onako, a ne skrivajući i zataškavajući. A taman bi svima leglo ko kec na jedanaest - "mračnjaci, srednji vek" i slični epiteti bi preplavili medije. Još se niko nije setio da povuče paralelu između "lečenja homoseksualaca" od pre desetak godina za vreme gej parade koje je predvodio sveštenik i današnjeg lopatanja. U stvari. mislim da se setio, ali nije politički korektno u istu rečenicu stavljati "bolesne" narkomane i "zdrave" gejeve, zar ne?
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 28 maj 2009 10:42
EXPADOBRANAC
Kao po starom dobrom obicaju uvek se bavimo posledicama a ne uzrokom.Gde su u ovoj celoj prici Drzava i narko dileri.Setite se cigareta i prodaje na crnom trzistu,trajalo je godinama-dok ja trebalo,onda se neko dosetio da treba to kanalisati i da drzava trba uzeti svoj deo i bio je u pravu.Na drogu nemozete nalepiti akciznu markicu a zarada je mnogo lepa i sto je se odricati.Glavni problem nije Crna Reka i otac Branislav,on je zadnja karika u lancu. Kada bi se htelo a nece se treba poceti od prve karike. U svakom gradu u Srbiji pitajte decu na ulici koje glavni za drogu u njemu oni ce vam reci, a molim vas policija nema pojma.Ne znaju jer niko od njih ne trazi da znaju,a i kada saznaju taj(DILER) brzo zavrsi na slobodi.Riba smrdi od glave a ne od repa.
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 28 maj 2009 12:03
ludi skretničar
Niko tamo nije priveden, svi su dobrovoljno došli i uz to bili upozoreni na primenu fizičke sile, što su i potpisali.
Negde sam već napisao, ali da ponovim - crkva nije trebalo da se petlja u te stvari, za to postoje ovlašćene ustanove, državne ili privatne, ovako su samo dali povoda za nastavak hajke na SPC, koju vodi 2. srbija preko svojih medija. Iz snimaka se ne može utvrditi kog intenziteta sila se primenjuje, konkretno onaj primer udaranja kolenom u glavu, u toj situaciji sigurno je da bi već od drugog udarca žrtva pala i verovatno izgubila svest. Ovako nisam siguran u celovitu autentičnost.
I ja jedva čekam beli šengen, pa da oni što kukaju za njim ("moj šengene beli..."), spakuju kofere i zasuču rukave u komunalnim upravama Londona, Berlina...
Preporuke:
0
0
13
četvrtak, 28 maj 2009 13:54
Steva Nadrljanski
Gadi mi se količina licemerja koju ovih dana prosipaju promoteri ideologije ljudskih prava, koji se ne bave konkretnim čovekom i njegovim problemom, nego svoju ideologiju koriste isključivo za obračun sa svojim neprijateljima, što znači neistomišljenicima. Briga njih što u njihovoj savezničkoj OVK tvorevini na mestu našeg Kosova bujaju institucije narko-države, ne zanima ih patnja roditelja koju smo sinoć mogli videti na RTS-u (kod, uzgred rečeno, sramno loše voditeljke), njih zanima njihova teorija čije postulate papagajski ponavljaju, kao roboti. Šta bi sami činili sa narkomanima - to ne znaju, ali znaju koga bi sve zabranili i oterali na sud, makar svi narkomani kasnije poumirali. Hiljade tomahavka im ne smetaju, ali im smeta par desetina lopata za urazumljivanje. Ja sam u svojim ludim godinama dosta vremena proveo sa narkomanima, mnogi su kroz vrata Drajzerove i kroz raznorazne klinike otišli do kapija smrti, upravo zato što niko ne zna šta će sa njima, sem da ko može na njima zaradi. Narkomanu je ličnost sasvim razbijena, on je na nivou deteta koje, međutim, može da učini sve i svašta kad počne da krizira. Ne bih mogao da opišem užase kojih sam se nagledao, pa iako nemam pojma kako se oni leče, dobro znam kako završavaju i zašto tako završavaju. No sve to nije problem - problem je kad se nađe neko ko će sa svojih petero dece živeti sa njima i polagati život za njih, makar ih morao disciplinovati (ne lečiti, kako se uporno insinuira) šamarom i lopatom. Čuli smo roditelje, čuli smo i bivše narkomane - da je, ne daj Bože, život mog deteta u opasnosti, rado bih se složio da dvaput dobije onakve batine (uzgred, ono mlaćenje pod ikonama više mi liči na inscenaciju - svako ko je video pravu tuču može da zaključi da je ono nabadanje kolenom više scenski potez, jer da ga je izistinski udarao, ovaj bi iz treće pao u nesvest). A oni koji se žale na ovakav tretman uglavnom su oni koji su uspešno zbrisali i nastavili da se fiksaju, pa sad neko mora da im bude kriv. Ali, šta briga državu i NVO-e.
Preporuke:
0
0
14
četvrtak, 28 maj 2009 14:10
Steva Nadrljanski
Simptomatično je, osim toga, kako ljudopravisti uvek insistiraju na formalnoj strani! Takva ideologija, primenjena u pedagogiji, dovela je do somnambulnog shvatanja da je, kad roditelj šopi dete po turu, nasilje i zlostavljanje, pa se uvode i sankcije za roditelje. Npr. ako moj sin reši da pretrčava ulicu a da ne gleda levo i desno, i ako neće ni iz sto puta da se urazumi, nema druge no da se pribegne prutu. Je li to nasilje? A ako bi roditelj poštovao slobodu deteta i pustio ga da na kraju tako pogine, onda bi moralno i ideološki bio ispravan, jer nije primenio nasilje nego se držao gorepomenutih recepata? Bravo! Pa nek svi propadnu, samo da se izvršava ta ideološka mantra.
Uostalom, već je mnogo puta rečeno da se tzv. batine primenjuju u manjem broju slučajeva i samo u određenim situacijama. Međutim, medijski manipulatori napravili su od toga sliku konc-logora, važno da ima o čemu da se razglaba! A što država ne mrda prstom da se prekinu tokovi droge, to nije važno. Problem je kad neko počne da radi ono što ona neće. Ako ja lično znam ko u nekom selu diluje drogu, otkud da policija "ne zna"?! Pre izvesnog vremena zatekli smo u komšijskoj kući mladića koji se predozirao, pa iako znaju ko mu prodaje drogu, ništa se ne dešava, radnjica i dalje radi. Dušebrižnike to ne zanima, ali su zato našli žrtvu za kolektivno ideološko iskaljivanje besa.
Preporuke:
0
0
15
četvrtak, 28 maj 2009 14:48
Nimbus
Zašto je potreban `šengen` da se ode iz zemlje? 2/3 mojih rođaka je napustilo ovu zemlju i bez pasoša, u vreme za koje nas uporno ubeđuju da je bilo "vreme blagostanja", jer nisu mogli da podnesu zadato "blagostanje".
Nešto ovde ne štima: odkud toliko priče po svim `kanalima komunikacije` o batinjanju (koje podržava i većina roditelja)? Ne tako davno, žandarmerija je za vreme demonstracija UBILA čoveka, tukući ga cokulama. `Incident` vrlo brzo zataškan, pa ni jedan pekarski proizvod nije morao da razmišlja o (sopstvenom) izvozu...
Preporuke:
0
0
16
četvrtak, 28 maj 2009 17:04
dragoslav pavkov
@Dejan;
Dejane,policijski bekgraund M.Vasića je bitan da bi čitaoci koji ne poznaju njegov opus shvatili odakle dolaze informacije koje on plasira po medijima.Gospodin Vasić je novinar kome puno ljudi veruje i čija reč ima težinu,pogotovo u redovima tzv."druge Srbije.Kad on nekog pohvali-taj može da se nada berićetu,a onaj koga opljune je obrao zelen bostan.Svestan sam nemoguće misije da nekog od njegovih čitalaca nagovorim da pokuša da kritički razmisli o Vasićevom pisanju,pa na to neću ni gubiti vreme.Međutim NSPM je medij koga čitaju ljudi kojima pamet ne smeta da prihvate i viđenje nekog problema koje se ne uklapa od opšteprihvaćeno,pa smatram za potrebno da takvima skrenem pažnju na izvor informacija M.Vasića.Poznato je da su neki od "očuvanih kontakata" i saradničkih pozicija ovog novinara procesuirani u slučaju "Makina grupa" kao osumnjičeni da su u prikupljanju podataka o ovoj kriminalnoj grupi koristili rekvizite tipa plastične kese za glavu M-03 kao i lopatu istog modela.Nije valjda da mislite da takvima treba verovati!?Takođe,ne možete u jednom trenutku pozdravljati javno pripaljivanje ćuški,a odmah zatim da osuđujete fizičko kažnjavanje disciplinskih prekršaja.Znate,kada policajac nekom klincu pripali "vaspitnu" on nije ništa drugo nego nasilnik koji se krije iza uniforme.Kada Nataša Kandić nekom starcu koji na Trgu Republike traži pravdu za svoje otete rođake udari šamar je takođe nasilnica,a ništa bolja nije ni B-92 koja izveštava da ju je starac izprovocirao.M.Vasić i njemu slični nemaju pravo da izdaju licence o tome ko sme tući,a ko ne.Pozdrav Vama.
Preporuke:
0
0
17
četvrtak, 28 maj 2009 17:05
dragoslav pavkov
@Somun Veličanstveni;
Nigde nisam rekao da mislim bilo šta dobro o fizičkom kažnjavanju,jedino da JA ne vidim drugi način da se na mestu kao što je Crna Reka održi disciplina neophodna za funkcionisanje tog centra.Ako vi znate bolje-da čujemo.Prilično je lako i komotno govoriti drugima da to što rade ne valja ništa,naročito ako ni sami ne znate kako treba.Ne sumnjam,kad biste imali neki recept za izlečenje ovisnika da biste ga odavno na opštu radost te populacije patentirali -i zgrnuli lovu.Do tada treba da znate sledeće:Ljudi nad čijom sudbinom lamentirate su sebe i svoje najbliže POTPUNO SVESNO doveli u situaciju da im je pomoć u Crnoj Reci neophodna.Ne može se posle jednog džointa ili eksera postati narkoman.Mediji su prepuni sadržaja obrazovnog tipa,filmova i sličnog koji bi mogli da mlade odvrate od uzimanja narkotika-samo kad ti isti mladi nebi prepotentno i bahato,puni vere u svoj "granitni" ego odlučili da nastave sa drogiranjem jer "oni mogu da prekinu kad hoće,a ovisnici su slabići..."Većina čak i kad shvati da je u problemu odbija da vidi svoju odgovornost,već pokušava da je podeli sa ratom,sankcijama,tranzicijom i sličnim a najčešće krive roditelje.Nije sporno da se svejedno radi o ljudskim bićima kojima treba pomoći,ali ne mogu ONI određivati način kako će se to činiti,niti sami sebi propisivati terapiju.Na sajtu Politike imate čak predlog da država otvori i opremi mesta gde bi se oni drogirali kvalitetnom robom (valjda po evropskim standardima) kako bi se smanjila smrtnost prouzrokovana lošim heroinom.Kada neko lopatom spreči narkomana da u krizi napusti centar to jeste neprijatno za gledanje,ali je efikasno i većina ih bude zahvalna osoblju.Sledeći vašu logiku,i ritualno obrezivanje neki bi nazvali sakaćenjem,ali nikom ne pada na pamet da ga zabrani,pošto bi došao pod mikroskop uticajnih i bogatih verskih zajednica.Bezbednije je oplesti po Raško-Prizrenskoj eparhiji.
Preporuke:
0
0
18
četvrtak, 28 maj 2009 18:35
Jovan Janković
Metoda lečenja po Peranoviću ima čitav spektar medicinskih indikacija, ne samo zavisnost od droge. Može se koristiti i za lečenje alkoholizma i za odvikavanje od pušenja. Ko god je bio pasivni pušač i tako se izlagao riziku od raka pluća, jer je imao ženu u kući koja puši, zna koliko je ova metoda delotvorna! Pa šta je sad bolje, umreti od raka ili izlečiti ženu pušača i spasti i sebe i nju sigurne smrti? Ministarstvo, koje se tako zdušno zalaže za borbu protiv pušenja svim sredstvima, moralo bi osnovati državne centre za lečenje ove opake bolesti širom zemlje, najdelotvornijom raspoloživom metodom, a to je metoda po Peranoviću. Isti metod se uspešno može primenjivati i za lečenje gojaznosti, depresije, kleptomanije i mnogih drugih oboljenja. Princip je uvek isti: pacijentu se propišu jasna uputstva, a svako odstupanje se koriguje odgovarajućim brojem "ašova". Tako, na primer, ako se gojazan pacijent ne pridržava propisane dijete - 10 ašova, pa još 10, pa 20, pa 40, pa 80, pa 200 itd. do izlečenja.
Čak se i određeni problemi iz domena društvene patologije mogu uspešno iskorenjivati ovim pristupom na sistemskom nivou. Na primer, korupcija: za svaki pronevereni dinar, po 1 "ašov". 10 dinara = 10 "ašova", 100 dinara = 100 "ašova" itd. Ako je proneverena suma u stranoj valuti, može se konvertovati u "ašove" prema zvaničnom kursu NBS na dan kada je ordinirana antikorupciona terapija. Otpor pojedinih ministarstava ovakvoj terapiji potiče od nekih neprijatnih nuspojava lekovitog sredstva, ali bi verovatno baš u državnoj upravi bilo najviše koristi ako bi se korupcija iskorenila tako što bi neko ašovom blagoumlatio odgovorne.
Preporuke:
0
0
19
četvrtak, 28 maj 2009 20:47
Steva Nadrljanski
G. Jankoviću (ako ste to vi), molim vas da iznesete alternativnu metodu, politički korektnu, ljudskopravistički efikasnu i drajzerovski uspešnu, samo da se ne iskazuje u stoprocentnom broju predoziranih i umrlih, nego broju izlečenih i do pameti dovedenih. Ako uspete da je nađete, smatrajte da ste preuzeli ovaj veoma zahvalni i nadasve isplativi biznis. Mislim da će svi narkomani sveta i okoline pohrliti da vam se nađu na usluzi.
Preporuke:
0
0
20
četvrtak, 28 maj 2009 20:55
Vladan Nenadić, prvi deo
U celoj ovoj priči oko Crne Reke i navodnog zlostavljanja onih koji u tom centru borave, jasne su pozicije onih koji opravdavaju metode i postupke disciplinovanja (ne lečenja, o disciplinovanju je reč!) prekršilaca, kao i što su jasne pozicije tobožnjih zaštitnika ljudskih prava štićenika centra. Na stranu to što je u prvi plan rasprave izbila posledica problema koje Srbija ima sa drogom, a ne suština, odnosno činjenice da se droga maltene nesmetano prodaje u školskim dvorištima, da je uzrok brojnih porodičnih i društvenih problema, da se „krupne ribe“ u tom biznisu ne gone i hapse, da se neuspesi lekara u lečenju ovisnika zataškavaju (pritom, svi govore kako im je delovanje takvih centara odranije poznato!), zanimljivo je da niko ne spominje političku stranu ove aktuelne teme. A ona je sve drugo, samo nije nezanimljiva. Koliko je meni poznato, jedini ju je spomenuo preosvećeni vladika Artemije, pa čak i on nekako nedovoljno oštro.
Po mom mišljenju, politička strana ove „afere“ ogleda se u tome da se preosvećeni drznuo da zabrani (ili ne blagoslovi, svejedno) posetu DŽozefa Bajdena manastiru Visoki Dečani.
Svi ti navodni zaštitnici narkomana drže do njihovih ljudskih prava kao do lanjskog snega, i bilo bi im svejedno da pocrkaju svi do jednog, ali im se iskrenost i otvorenost vladike Artemija, koji nema dlake na jeziku, namestila kao „kec na jedanaest“. Potpomognuti dežurnim kerberom našeg medijsko-informativnog prostora, televizijom čije ni ime neću da spomenem, pomislili su: „Eto zgodne prilike da se obračunamo sa svim tim mantijašima“. Još da su uspeli celu SPC da uvuku u svoju otrovnu spiralu zla, bilo bi sjajno. Ali, dobro je i ovako, zadali su bar jedan udarac tom „tvrdoglavom Artemiju“ i (najverovatnije ) isposlovali nove donacije i honorare.
Preporuke:
0
0
21
četvrtak, 28 maj 2009 20:58
Vladan Nenadić, drugi deo
Kada u nekoj od nazovi istraživačkih emisija šifrovane televizije (zvala se ona Insajder, Autsajder, Svedok ili Narod protiv, svejedno) budem čuo nešto o putevima kojima droga stiže u Srbiju, eventualnoj povezanosti naših domaćih mafijaša i njihovih pajtaša iz komšiluka, eventualnoj povezanosti i jednih i drugih sa srpskim carinsko-policijskim vrhom, eventualnoj povezanosti i jednih i drugih i trećih sa srpskim partijsko-državnim vrhom, kada budem čuo nešto o načinima na koji se novac od droge pere u raznim lukrativnim „biznisima“, ili o tome na koji način farmakološka mafija utiče na tržište droge u Srbiji, i kada konačno budem video konkretna imena i konkretne cifre, onda ću poverovati i njima i svima onima kojima su ovih dana puna usta zaštite Ustava i zaštite ljudskih prava. Dotle, ne verujem im ni reč i smatram da su njihove izjave rukovođene najprizemnijim pobudama i interesima.
Ovo što sam nabrojao izgleda kao nemoguća misija? Možda. Verovatno je i da su prethodnici Eliota Nesa mislili to isto. On nije. Moguće je i da su kolege Karla Bernstajna i Boba Vudvorda mislile da je previše opasno baviti se istraživačkim novinarstvom. Oni nisu. Rezultate znamo.
Preporuke:
0
0
22
četvrtak, 28 maj 2009 23:13
Nikola Turajlić
Gotovo nisam poverovao vlastitim očima kada sam pročitao strašnu grozbu Somuna Veličanstvenog da će otići u Beli Šengen, ako Branislav ne završi u zatvoru.
Iz ovog sam shvatio da za odredjen broj srpskih gradjana bezvizni režim znači stupanje u obećanu zemlju (raj), što bi rekli, da će Somunovci biti dočekani u "Šengenu" kao pobednici, te da će kao takovi projahati na belom konju kroz parisku Triumfalnu kapiju.
Ovakovo vidjenje bezviznog režima može se izjednačiti sa fatamorganom u pustinji.
Evropa je puna i sita Rumunja, Bugara i sličnih pa će željeznom metlom, pogotovu sada u SEKI, čistiti Somunovce, a ne dočekivati ih raširenih ruku u zagrljaj.
Istina dobrodošli će biti oni koji će trošiti EUR-e, ali takovi nisu imali neke probleme i sa viznim režimom.
Završio bih time da beli Šengen će nešto značiti u budućnosti, za obične gradjane, u situaciji kada budu išli kupovati benzin i kavu u susedne EU države (mi stariji poznamo takove situacije), a govore da se historija i ponavlja.
Preporuke:
0
0
23
četvrtak, 28 maj 2009 23:36
Neofit77
Setimo se samo kako se Miloš Vasić naslađivao na B92 kada je policija brutalno razbila demonstracije SRS i kada je ubila jednog čoveka, i sada se takav lik navodno zgražava Crne reke. Licemerje!
Preporuke:
0
0
24
petak, 29 maj 2009 00:25
Somun velicanstveni odgovor za @Dragoslav Pavkov
Tvrdite da ne vidite drugi nacin da se odrzi disciplina osim da se neko prebija lopatom pola sata dok se ne onesvesti! A na osnovu cega to moze da radi upravnik centra Branislav? Na osnovu cega on moze nekoga da isprebija lopatom i da ne bude kaznjen?
Kazete sa ni sami ne znate na koji drugi nacin bi se resili problemi narkonama, pa zar je nasilje odgovor na neznanje!?
Savremene metode lecenja, omogucavaju da se ovi problemi rese na drugi nacin, ali vi u vasem tekstu se podsmevate takvim metodama kao da se radujete sadizmu upravnika Branislava. Roditelji te dece koja su u centru grese iz svog ocajanja i o tome moze posebna tema da se otvori, ali ne treba njihovo ocajanje zloupotrebljavati
Da zakljucim, narkomanija se ne leci lopatom i to svima mora da bude jasno
Preporuke:
0
0
25
petak, 29 maj 2009 08:18
dragoslav pavkov
@Somun
Ja barem "znam da ne znam".A "savremenim metodama" se podsmevam jer je od svih njih efikasnija lopata pravoslavnog popa koji je uzgred budi rečeno inženjer poljoprivrede.A šta biste vi očekivali u zemlji gde se psihijatri bave svim i svačim osim lečenja ovisnika,a ove uspešno leče sveštenici,koje za nagradu besposleni komentatori nazivaju sadistima....
@Jovan;
Ironija bi bila na mestu kada onaj kome se ne dopada suprugino pušenje nebi mogao da se od nje razvede.Mišljenja sam da bi i alkoholičarima koji ugrožavaju druge kadkad pomogla lopata...ALI OD SVOG DETETA NE MOŽETE DA SE RAZVEDETE.A ono to pod uticajem psihoaktivnih supstanci koristi da bi se ubijalo.Ne sumnjam da se možete na tren staviti u poziciju roditelja.Probajte,verujem da će vam presesti ironisanje.
Preporuke:
0
0
26
petak, 29 maj 2009 10:45
Steva Nadrljanski
Da pokušamo još jednom objasniti, g. "Somun": batine NISU način lečenja nego disciplinovanja onih čija je ličnost u raspadu i ne može im se drugačije dokazati komplikovana stvar da je bolje da drogu ne unose u centar i da ostanu živi. Formalno gledano, otac Branislav je nesumnjivo kriv; međutim, skloniji sam da verujem samim narkomanima i njihovim roditeljima da od toga ipak ima koristi. Nije to valjda tako teško shvatiti? Njih tamo niko nije privodio, to nije zatvor. Ne primenjuju se vaše famozne "savremene metode", ali se oni od kojih su svi digli ruke ipak vraćaju u život. I nije lepo insinuirati da se očaj roditelja zloupotrebljava: pošto su ih "savremene metode" izneverile i uzele im ogromne pare, imaju li neki drugi izbor? Možda da ispoštuju vaše svetle principe o nenasilju i da puste da im deca poumiru? Kakvu korist od toga može imati taj "zloupotrebitelj" koji je njih počeo da leči o svom trošku, u svojoj porodici sa svojih petero dece? Niste li videli da su roditelji zahvalni? Da, biće vrlo lako oca Branislava osuditi za ovo i vi ćete biti nesumnjivo zadovoljni; samo se pitam šta će biti sa njegovim štićenicima. Možda će ih deportovati u Drajzerovu na uspešno rokanje metadonom.
Preporuke:
0
0
27
petak, 29 maj 2009 16:40
Zoran Radisic
Na RTS-u procitao sam sledece:
"Niko nema pravo da maltretira i zlostavlja građane Srbije i da ih muči, bilo da je reč o pripadnicima nekih verskih zajednica, bilo da je reč o nekima koji misle da na takav način nekoga leče", naveo je Dačić.
Ivica Dacic, ministar unutrasnjih posova Srbije, za RTS 28. V '09.
>>Milosavljević je ocenio da je zlostavljanje neprihvatljivo bilo gde u Srbiji da u tom slučaju ima posla za istražne organe. moraju postovati? Da li nas ombudsman gosp. Sasa Jankovic priprema materijal i za pokretanje takvih istraga? Ako ne, da li mu je barem palo napamet, ali ne sme zbog svemocnih ministara? Nesto mislim da mu verovatno nije ni padalo napamet, pa bi bilo lepo da procita moj komentar! ;)
Ili su se drzavni organi jednostavno okomili na centar zato sto je povezan sa SP Crkvom, pa s ovim hoce da podsete nase jerarhe "gde im je mesto"...
Preporuke:
0
0
28
petak, 29 maj 2009 16:48
Zoran Radisic
Uh, ljudi, iskasapiste mi komentar na cisto - vise od pola fali, vide se samo pocetak i kraj.
Mrzi me da pisem opet, molim vas izbrisite to sto je postavljeno...
Preporuke:
0
0
29
petak, 29 maj 2009 19:20
NSPM web
@ Zoran Radisic
Uh, ljudi, iskasapiste mi komentar na cisto - vise od pola fali, vide se samo pocetak i kraj.
Mrzi me da pisem opet, molim vas izbrisite to sto je postavljeno...
Ispada da ovde ne udovoljavamo vašoj želji i ne brišemo ono što nas molite - ali zaista ne bismo voleli da ispadne da smo "iskasapili" nešto ako nismo: vaš komentar je objavljen onako kako je stigao do nas, NIŠTA nismo dirali/sekli!
Kad smo to razjasnili (a drugi način komunikacije nemamo), vi onda odlučite da li da ostanu komentari - nama se čini da i ovako ima (nekog :) smisla.
pozdrav od
(super)moderatora
Preporuke:
0
0
30
subota, 30 maj 2009 11:47
Jovan Janković
Ovima što su komentarisali moj napis:
(i)
To što sam napisao bilo je šaljivo. Ako ćemo o tom problemu govoriti ozbiljno, mislim da su argumenti obe "strane" podjednako dobri. Ta "ustanova" (nazovimo je tako, u nedostatku boljeg izraza) jeste društvu činila više koristi nego štete, verovatno i roditeljima i toj deci. Jedino što meni lično smeta je to što je u pitanju svešteno lice. I to mi mnogo smeta.
Ako govorimo o narkomaniji, to je dosta kompleksan problem. Pre svega, društveni eksperimenti sa potpunom zabranom psihoaktivnih supstanci su se pokazali kontraproduktivni. Prohibicija, odnosno zabrana proizvodnje i prometa alkohola u SAD 1920-33 (i u još nekim zemljama) je samo dovela do bujanja organizovanig kriminala i uličnih obračuna. Sa druge strane, nijedno društvo nije propalo zato što je alkohol bio legalno dostupan. Jedno vreme je legalno bio dostupan amfetamin, zatim Bensedin (pod imenom Valijum u SAD) takođe bez štetnih posledica. Onog momenta kada su ovi preparati postali "kontrolisane supstance" procvetao je kriminal. Dakle, na tom nivou, rešenje je u legalizaciji proizvodnje, prometa i posedovanja svih onih supstanci koje nisu direktno otrovne (a pojedine psihoaktivne supstance to jesu). To je, dakle, samo vraćanje odgovornosti za eventualnu zloupotrebu supstanci na svakog punoletnog pojedinca (ne govorim o deci). Time se kriminalcima ukida jedan značajan izvor prihoda.
Takođe, veliki broj smrtnih ishoda usled primene narkotika potiče od loše sintetisanih, loše prečišćenih ili loše umešanih droga. To mnogi ne znaju. Čak i kada je aktivna supstanca (narkotik) vrlo čista, kada je neobučeni kriminalci izmešaju sa paracetamolom, ne izmešaju to ujednačeno, pa u jednoj "dozi" ima mnogo više droge nego u drugoj; korisnik tada, na osnovu slabog iskustva sa "manjom" dozom, uzme više one "jače" i -- zastoj rada srca. Ali ovo je samo jedan od čestih scenarija. Hoću da kažem da narkotik često nije više opasan od bilo kog drugog leka, samo što je nestručno pripremljen.
Preporuke:
0
0
31
subota, 30 maj 2009 11:47
Jovan Janković
(ii)
Deca bogatih roditelja na "partijima" često koriste narkotike ali ne prolaze kao ovi što drogu nabavljaju preko dilera-propalica, jer je kvalitet proizvoda bolji. Slična stvar je i sa studentima na američkim univerzitetima, koji tradicionalno uživaju kanabis, kao ranije Kinezi opijum. Legalizacijom bi se proizvodnja vratila odgovornim stručnjacima, proizvodi bi bili bezbedniji, ne bi bilo toliko smrtnih ishoda od trovanja i "overdoza", manje policije bi se plaćalo, a prihodi države bi porasli. Korisnik bi jeftino i lako mogao doći do narkotika i ne bi imao razloga da silom iznuđuje novac. Onda bi se problem sveo na stvarne, mnogo manje dimenzije, kao što ih danas ima npr. alkoholizam. Alkohol je dostupan, jeftin, opasan ako je nestručno pripremljen, psihoaktivan (depresor CNS), ali nisu svi koji su ga probali, ili ga povremeno koriste, alkoholičari. Samo mali procenat je zaista ozbiljno ugrožen.
Tu dolazimo do nečega što mnogi takođe ne uvažavaju, a to je da je struktura ličnosti zavisnika takva da je on sklon upotrebi psihoaktivnih supstanci i da se ne može "izlečiti" jer to nije nekakva infekcija koja može da se sanira ovim ili onim merama. Kao što pojedini roditelji imaju problema jer im deca imaju neki urođeni defekt ili pokazuju antisocijalno ponašanje, tako jedan broj njih ima sklonost ka drogama. To je problem koji se samo može kontrolisati, a ne "izlečiti". Može se kontrolisati pretnjom sankcijom batinama, ali u najtežim slučajevima je i dalje neophodna hospitalizacija.
U uslovima legalne dostupnosti psihoaktivnih supstanci, problem bi bio odvojen od sfere kriminala i bilo bi lako identifikovati stvarno problematične osobe (zavisnike) i pomoći im u efikasnoj kontroli njihovog problema. Više ne bi bio problem u vezi sa kriminalcima ili mogućem trovanju, već samo u nesposobnosti narkomana da se efikasno integriše i privređuje u zajednici. To bi se rešavalo obaveznom hospitalizacijom i naknadnim praćenjem, kao kod drugih psihičkih poremećaja.
Preporuke:
0
0
32
subota, 30 maj 2009 15:08
Samo pitanja
Kakvi su rezultati legalizacije i distribucije ['lakih'] droga i programa 'safe injecting rooms' u Zapadnim zemljama? Imaju li ti srpski svestenici cije zvanje toliko 'smeta' jednake ili bolje rezultate? Da li su troskovi uporedivi? Da li pristup verske institucije ponekad podrazumeva i reviziju ili vaspostavljanje drustvenih i duhovnih vrednosti sticenika koje su mozda [ili njihov nedostatak ili 'pomerenost'] bile i 'okidac' za uzimanje narkotika? Da li je u Srbiji, sa nekoliko stotina NVO i vladinim sluzbama koje se hitro priblizavaju evrovrednostima ikome palo na pamet da istrazuje rad duhovnika na iskorenjavanju ovog problema? Dobra tema za PhD, ali kao da bas tu 'nesto nema stipendija'? Postoji li 'autoritaran' i/ili 'demokratski' pristup lecenju od adikcije? I jos jednom, po hiljaditi put: Odakle stize droga u Srbiju (geografski), ko i kako je distribuise, i zbog cega nema efektnije akcije protiv distributera?
Preporuke:
0
0
33
subota, 30 maj 2009 17:39
gorštak
Zašto se, na primer, protiv cigareta vodi tako silna kampanja da su zabranjene na svim javnim mestima (a pominje se čak i njihovo potpuno ukidanje), dok se u isto vreme po celovečernjim emisijama i štampi zagovara ''legalizacija marihuane'' (po ugledu na Holandiju i druge ''razvijene zemlje'' ).
Reklo bi se da se zdušnim ukidanjem cigareta (mada ne bezopasnog ali ipak ne tako destruktivnog poroka) stanovništvo indirektno podstiče da masovnije prelazi na nešto ''teže'' poput marihuane. A možda i na nešto ''još teže'' poput kokaina i heroina, obzirom da ih, sem povremenih formalnih i mlakih osvrta, niko od zvaničnih organa ne proganja ni upola tako oštro kao cigarete (ali im zato oštrine ne fali kada treba proganjati sveštenike poput čestitog Peranovića, ignorišući njegovu žrtvu i zasluge).
Možda usrećitelji čovečanstva sanjaju o ''kritičnim masama udrogiranih'', kao najpoželjnijim za sve moguće manipulacije na lokalnom i globalnom nivou, za šta cigarete ipak nisu dovoljno dobre.
.jpg)
Jedan primer prostitucije:
Ne tako davno pojavio se snimak na kome devojčice tuku svoju vršnjakinju. Mediji su dva dana pričali, dovodili kvazi eksperte u studio i čudili se otkud toliko brutalnosti. Niko se nije upitao zbog čega je ta devojčica tučena, iako se na snimku jasno čuje razlog (parafraziram: radi neke stvari za neke male pare u tim godinama). Niko se nije upitao ko iskorištava tu decu na taj način, pojedinac ili više njih (imaju cene, što upućuje da ima neke organizacije u tome, nije spontano), da li je to bilo prvi put ili se i pre dešavalo, a možda i dalje to čini ili čine? Zbog čega deca to rade? Koliko je tu ljudi i institucija moralo reagovati? A niko nije. I ko je za to odgovoran?
Jedan primer o dostupnosti droga:
U Novom Sadu, prolazeći subotom popodne, baš u vreme ručka, u dva parka kroz koja sam prošao video sam decu, otprilike 16-19 godina, kako bezbrižno koriste marihuanu. Nisu nikoga provocirali, jednostavno mirno stoje, druže se i kruži taj smotuljak, za njih -običan dan. Toliko se to odomaćilo. Droga nikad jeftinija (bar tako kažu svaki put kad o njoj govore kojekakvi stručnjaci).
A kod nas "Bez brige, bez brige... Briga njih što je zlikovac u našoj kući! Ovi razgranali mreže na sve strane, a on samo ponavlja: bez brige, bez brige!"
Ta klinika u Crnoj Reci postoji više godina, ima neke rezultate u radu, a za metode lečenja smo odavno znali. Lično podržavam njen rad, čisto da se u startu izjasnim. I samog protu sam više puta slušao u raznim tv-emisijama u kojima je govorio da je batinanje krajnje rešenje koje mu ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, što pomalo podseća na posao zatvorskog čuvara. Niste pomenuli ni to da se klinika u Crnoj Reci nalazi pored same kuće u kojoj prota živi sa svojom porodicom. Ne, Vama je bitno da ovu temu iskoristite da biste napali Natašu Kandić, Vasića, Poligraf, drugu srbiju... Površno, besmisleno i na kraju - jalovo. Protu i njegovu kliniku treba braniti, ali argumentima kojih ima a ne ubeđenjima koja sa ovom temom nemaju veze.
I pored ovakvih promašaja na temu, i dalje verujem da će biti alternative na sadašnje stanje u Srbiji, bez zavisti i mržnje. Pozdrav.
Za batinanje u Crnoj Reci znam godinama. U toj ustanovi kao i drugoj, "lečenje" i rehabilitacija ima i svoju sudsku dimenziju, kao što "lečenje" po privatnim klinikama ima i ekonomsku i "naučno istraživačku" dimenziju. Zaista, znate li vi čime se leče narkomani, ja sam godinama radio pa ne znam. Odakle ti lekovi, gde se prave, odakle se uvoze, ako se uvoze, ko to kontroliše, i zašto ne kontroliše, koliko to košta i ko stoji iza tog velikog biznisa.
Sve je to sumanuto i bolesno. Možda je neko iz Crkve postavio pitanje o tome šta se tu radi, a neko drugi mu uzvratio otvaranjem priče o Crnoj Reci, da bi im zatvorio usta. Dnevni promet heroina u Beogradu je tri miliona evra. Ni Dačić ni Tadić ne smiju ni pomisliti da upitaju ko drži taj biznis. A i ne moraju. Zna se, DIA i KFOR, znači američka vlada. Sve, od plantaža maka u Avganistanu i Makedoniji, do dilera na Voždovcu.
Zbog kriminala!?
Naravno da su to prazne price, zbog jedne pogresne recenice, zbog prekog pogleda! Da li tamo ima kriminalaca bivsih - pa naravno da ima, ali droga ne bira, ona ne bira one koji su kriminalci nego su zrtve i oni koji nemaju veze sa kriminalom to zna svako ko je iole upucen u temu.
Ukoliko Branislav ne zavrsi u zatvoru, smatracu da je beli sengen dobra prilika da se pozdravimo!
Vozdra!
Ne cudi da je poslednji slucaj izazvao paznju dezurnih oportunista. Kako Pavkov primecuje, nisu oni zabrinuti zbog nasilja nad narkomanima, ni nasilja narkomana nad porodicom, sugradjanima, vec zainteresovani za 'navlakusu' za SPC, kako bi se jos jednom umilostivili svojim sponzorima. Bilo bi im bolje da sponzore koji svakodnevno ubedjuju Srbe da prihvate 'novu realnost', upitaju ko kontrolise trgovinu narkoticima u njihovim zemljama. Ako bismo verovali filmovima, to cini ruska mafija, taj poznati bauk kog su porodili holivudski filmovi sa dugokosim bardom Yu glumista u ulogama ruskih dilera, pedofila, itd. Nasi 'elitni' novinari i intelektualci bi mogli da im poruce da mogu da mrze rusku mafiju, ali da im neko drugi truje i ubija decu. Ali onda bi presusile slavine stranog sponzorstva.
1. Odakle stize droga u Srbiju? Postoji li statistika vezana za pristizanje narkotika iz okupiranog regiona na jugu?
2. Postoji li statistika vezana za siroko promovisani festival na severu Srbije (smrtnost, hitne intervencije, hapsenja) ili cemo zatvarati oci slusajuci socinjenija eurounijata kojima se ovaj festival nekriticki hvali?
3. Koliko puta su 'slobodni mediji' govorili o radu manastira u Kovilju sa ovisnicima i o njihovoj pomoci najugrozenijim socijalnim slojevima? Da li su rezultati grupe medijski promovisanih strucnjaka uporedivi sa rezultatima crkve? A troskovi?
Nama , obicnim smrtnicima , koji JOS ne shvataju sta nam se desava objasnio si sve. Da li to obican NAROD moze da shvati vec je mnogo teze pitanje.
Ovi , koji regulisu svetske ZIVOTNE TOKOVE , nama nisu dostupni pa protiv njih i ne mozemo da se borimo. Ali sigurno mozemo da pruzimo otpor nasim.
Da neko nemisli da sam od onih koij su stariji i samo znaju da kritikuju mlade imam 26 godina i ostao sam zdrav i imun na nove IN metode življenja i pokušavam samo da povučem paralelu između NEKAD I SAD.
Zaista, oseća se kod "drugosrbijanaca" veliki žal što je Crkva reagovala onako, a ne skrivajući i zataškavajući. A taman bi svima leglo ko kec na jedanaest - "mračnjaci, srednji vek" i slični epiteti bi preplavili medije. Još se niko nije setio da povuče paralelu između "lečenja homoseksualaca" od pre desetak godina za vreme gej parade koje je predvodio sveštenik i današnjeg lopatanja. U stvari. mislim da se setio, ali nije politički korektno u istu rečenicu stavljati "bolesne" narkomane i "zdrave" gejeve, zar ne?
Negde sam već napisao, ali da ponovim - crkva nije trebalo da se petlja u te stvari, za to postoje ovlašćene ustanove, državne ili privatne, ovako su samo dali povoda za nastavak hajke na SPC, koju vodi 2. srbija preko svojih medija. Iz snimaka se ne može utvrditi kog intenziteta sila se primenjuje, konkretno onaj primer udaranja kolenom u glavu, u toj situaciji sigurno je da bi već od drugog udarca žrtva pala i verovatno izgubila svest. Ovako nisam siguran u celovitu autentičnost.
I ja jedva čekam beli šengen, pa da oni što kukaju za njim ("moj šengene beli..."), spakuju kofere i zasuču rukave u komunalnim upravama Londona, Berlina...
Uostalom, već je mnogo puta rečeno da se tzv. batine primenjuju u manjem broju slučajeva i samo u određenim situacijama. Međutim, medijski manipulatori napravili su od toga sliku konc-logora, važno da ima o čemu da se razglaba! A što država ne mrda prstom da se prekinu tokovi droge, to nije važno. Problem je kad neko počne da radi ono što ona neće. Ako ja lično znam ko u nekom selu diluje drogu, otkud da policija "ne zna"?! Pre izvesnog vremena zatekli smo u komšijskoj kući mladića koji se predozirao, pa iako znaju ko mu prodaje drogu, ništa se ne dešava, radnjica i dalje radi. Dušebrižnike to ne zanima, ali su zato našli žrtvu za kolektivno ideološko iskaljivanje besa.
Nešto ovde ne štima: odkud toliko priče po svim `kanalima komunikacije` o batinjanju (koje podržava i većina roditelja)? Ne tako davno, žandarmerija je za vreme demonstracija UBILA čoveka, tukući ga cokulama. `Incident` vrlo brzo zataškan, pa ni jedan pekarski proizvod nije morao da razmišlja o (sopstvenom) izvozu...
Dejane,policijski bekgraund M.Vasića je bitan da bi čitaoci koji ne poznaju njegov opus shvatili odakle dolaze informacije koje on plasira po medijima.Gospodin Vasić je novinar kome puno ljudi veruje i čija reč ima težinu,pogotovo u redovima tzv."druge Srbije.Kad on nekog pohvali-taj može da se nada berićetu,a onaj koga opljune je obrao zelen bostan.Svestan sam nemoguće misije da nekog od njegovih čitalaca nagovorim da pokuša da kritički razmisli o Vasićevom pisanju,pa na to neću ni gubiti vreme.Međutim NSPM je medij koga čitaju ljudi kojima pamet ne smeta da prihvate i viđenje nekog problema koje se ne uklapa od opšteprihvaćeno,pa smatram za potrebno da takvima skrenem pažnju na izvor informacija M.Vasića.Poznato je da su neki od "očuvanih kontakata" i saradničkih pozicija ovog novinara procesuirani u slučaju "Makina grupa" kao osumnjičeni da su u prikupljanju podataka o ovoj kriminalnoj grupi koristili rekvizite tipa plastične kese za glavu M-03 kao i lopatu istog modela.Nije valjda da mislite da takvima treba verovati!?Takođe,ne možete u jednom trenutku pozdravljati javno pripaljivanje ćuški,a odmah zatim da osuđujete fizičko kažnjavanje disciplinskih prekršaja.Znate,kada policajac nekom klincu pripali "vaspitnu" on nije ništa drugo nego nasilnik koji se krije iza uniforme.Kada Nataša Kandić nekom starcu koji na Trgu Republike traži pravdu za svoje otete rođake udari šamar je takođe nasilnica,a ništa bolja nije ni B-92 koja izveštava da ju je starac izprovocirao.M.Vasić i njemu slični nemaju pravo da izdaju licence o tome ko sme tući,a ko ne.Pozdrav Vama.
Nigde nisam rekao da mislim bilo šta dobro o fizičkom kažnjavanju,jedino da JA ne vidim drugi način da se na mestu kao što je Crna Reka održi disciplina neophodna za funkcionisanje tog centra.Ako vi znate bolje-da čujemo.Prilično je lako i komotno govoriti drugima da to što rade ne valja ništa,naročito ako ni sami ne znate kako treba.Ne sumnjam,kad biste imali neki recept za izlečenje ovisnika da biste ga odavno na opštu radost te populacije patentirali -i zgrnuli lovu.Do tada treba da znate sledeće:Ljudi nad čijom sudbinom lamentirate su sebe i svoje najbliže POTPUNO SVESNO doveli u situaciju da im je pomoć u Crnoj Reci neophodna.Ne može se posle jednog džointa ili eksera postati narkoman.Mediji su prepuni sadržaja obrazovnog tipa,filmova i sličnog koji bi mogli da mlade odvrate od uzimanja narkotika-samo kad ti isti mladi nebi prepotentno i bahato,puni vere u svoj "granitni" ego odlučili da nastave sa drogiranjem jer "oni mogu da prekinu kad hoće,a ovisnici su slabići..."Većina čak i kad shvati da je u problemu odbija da vidi svoju odgovornost,već pokušava da je podeli sa ratom,sankcijama,tranzicijom i sličnim a najčešće krive roditelje.Nije sporno da se svejedno radi o ljudskim bićima kojima treba pomoći,ali ne mogu ONI određivati način kako će se to činiti,niti sami sebi propisivati terapiju.Na sajtu Politike imate čak predlog da država otvori i opremi mesta gde bi se oni drogirali kvalitetnom robom (valjda po evropskim standardima) kako bi se smanjila smrtnost prouzrokovana lošim heroinom.Kada neko lopatom spreči narkomana da u krizi napusti centar to jeste neprijatno za gledanje,ali je efikasno i većina ih bude zahvalna osoblju.Sledeći vašu logiku,i ritualno obrezivanje neki bi nazvali sakaćenjem,ali nikom ne pada na pamet da ga zabrani,pošto bi došao pod mikroskop uticajnih i bogatih verskih zajednica.Bezbednije je oplesti po Raško-Prizrenskoj eparhiji.
Čak se i određeni problemi iz domena društvene patologije mogu uspešno iskorenjivati ovim pristupom na sistemskom nivou. Na primer, korupcija: za svaki pronevereni dinar, po 1 "ašov". 10 dinara = 10 "ašova", 100 dinara = 100 "ašova" itd. Ako je proneverena suma u stranoj valuti, može se konvertovati u "ašove" prema zvaničnom kursu NBS na dan kada je ordinirana antikorupciona terapija. Otpor pojedinih ministarstava ovakvoj terapiji potiče od nekih neprijatnih nuspojava lekovitog sredstva, ali bi verovatno baš u državnoj upravi bilo najviše koristi ako bi se korupcija iskorenila tako što bi neko ašovom blagoumlatio odgovorne.
Po mom mišljenju, politička strana ove „afere“ ogleda se u tome da se preosvećeni drznuo da zabrani (ili ne blagoslovi, svejedno) posetu DŽozefa Bajdena manastiru Visoki Dečani.
Svi ti navodni zaštitnici narkomana drže do njihovih ljudskih prava kao do lanjskog snega, i bilo bi im svejedno da pocrkaju svi do jednog, ali im se iskrenost i otvorenost vladike Artemija, koji nema dlake na jeziku, namestila kao „kec na jedanaest“. Potpomognuti dežurnim kerberom našeg medijsko-informativnog prostora, televizijom čije ni ime neću da spomenem, pomislili su: „Eto zgodne prilike da se obračunamo sa svim tim mantijašima“. Još da su uspeli celu SPC da uvuku u svoju otrovnu spiralu zla, bilo bi sjajno. Ali, dobro je i ovako, zadali su bar jedan udarac tom „tvrdoglavom Artemiju“ i (najverovatnije ) isposlovali nove donacije i honorare.
Ovo što sam nabrojao izgleda kao nemoguća misija? Možda. Verovatno je i da su prethodnici Eliota Nesa mislili to isto. On nije. Moguće je i da su kolege Karla Bernstajna i Boba Vudvorda mislile da je previše opasno baviti se istraživačkim novinarstvom. Oni nisu. Rezultate znamo.
Iz ovog sam shvatio da za odredjen broj srpskih gradjana bezvizni režim znači stupanje u obećanu zemlju (raj), što bi rekli, da će Somunovci biti dočekani u "Šengenu" kao pobednici, te da će kao takovi projahati na belom konju kroz parisku Triumfalnu kapiju.
Ovakovo vidjenje bezviznog režima može se izjednačiti sa fatamorganom u pustinji.
Evropa je puna i sita Rumunja, Bugara i sličnih pa će željeznom metlom, pogotovu sada u SEKI, čistiti Somunovce, a ne dočekivati ih raširenih ruku u zagrljaj.
Istina dobrodošli će biti oni koji će trošiti EUR-e, ali takovi nisu imali neke probleme i sa viznim režimom.
Završio bih time da beli Šengen će nešto značiti u budućnosti, za obične gradjane, u situaciji kada budu išli kupovati benzin i kavu u susedne EU države (mi stariji poznamo takove situacije), a govore da se historija i ponavlja.
Kazete sa ni sami ne znate na koji drugi nacin bi se resili problemi narkonama, pa zar je nasilje odgovor na neznanje!?
Savremene metode lecenja, omogucavaju da se ovi problemi rese na drugi nacin, ali vi u vasem tekstu se podsmevate takvim metodama kao da se radujete sadizmu upravnika Branislava. Roditelji te dece koja su u centru grese iz svog ocajanja i o tome moze posebna tema da se otvori, ali ne treba njihovo ocajanje zloupotrebljavati
Da zakljucim, narkomanija se ne leci lopatom i to svima mora da bude jasno
Ja barem "znam da ne znam".A "savremenim metodama" se podsmevam jer je od svih njih efikasnija lopata pravoslavnog popa koji je uzgred budi rečeno inženjer poljoprivrede.A šta biste vi očekivali u zemlji gde se psihijatri bave svim i svačim osim lečenja ovisnika,a ove uspešno leče sveštenici,koje za nagradu besposleni komentatori nazivaju sadistima....
@Jovan;
Ironija bi bila na mestu kada onaj kome se ne dopada suprugino pušenje nebi mogao da se od nje razvede.Mišljenja sam da bi i alkoholičarima koji ugrožavaju druge kadkad pomogla lopata...ALI OD SVOG DETETA NE MOŽETE DA SE RAZVEDETE.A ono to pod uticajem psihoaktivnih supstanci koristi da bi se ubijalo.Ne sumnjam da se možete na tren staviti u poziciju roditelja.Probajte,verujem da će vam presesti ironisanje.
"Niko nema pravo da maltretira i zlostavlja građane Srbije i da ih muči, bilo da je reč o pripadnicima nekih verskih zajednica, bilo da je reč o nekima koji misle da na takav način nekoga leče", naveo je Dačić.
Ivica Dacic, ministar unutrasnjih posova Srbije, za RTS 28. V '09.
>>Milosavljević je ocenio da je zlostavljanje neprihvatljivo bilo gde u Srbiji da u tom slučaju ima posla za istražne organe. moraju postovati? Da li nas ombudsman gosp. Sasa Jankovic priprema materijal i za pokretanje takvih istraga? Ako ne, da li mu je barem palo napamet, ali ne sme zbog svemocnih ministara? Nesto mislim da mu verovatno nije ni padalo napamet, pa bi bilo lepo da procita moj komentar! ;)
Ili su se drzavni organi jednostavno okomili na centar zato sto je povezan sa SP Crkvom, pa s ovim hoce da podsete nase jerarhe "gde im je mesto"...
Mrzi me da pisem opet, molim vas izbrisite to sto je postavljeno...
Mrzi me da pisem opet, molim vas izbrisite to sto je postavljeno...
Ispada da ovde ne udovoljavamo vašoj želji i ne brišemo ono što nas molite - ali zaista ne bismo voleli da ispadne da smo "iskasapili" nešto ako nismo: vaš komentar je objavljen onako kako je stigao do nas, NIŠTA nismo dirali/sekli!
Kad smo to razjasnili (a drugi način komunikacije nemamo), vi onda odlučite da li da ostanu komentari - nama se čini da i ovako ima (nekog :) smisla.
pozdrav od
(super)moderatora
(i)
To što sam napisao bilo je šaljivo. Ako ćemo o tom problemu govoriti ozbiljno, mislim da su argumenti obe "strane" podjednako dobri. Ta "ustanova" (nazovimo je tako, u nedostatku boljeg izraza) jeste društvu činila više koristi nego štete, verovatno i roditeljima i toj deci. Jedino što meni lično smeta je to što je u pitanju svešteno lice. I to mi mnogo smeta.
Ako govorimo o narkomaniji, to je dosta kompleksan problem. Pre svega, društveni eksperimenti sa potpunom zabranom psihoaktivnih supstanci su se pokazali kontraproduktivni. Prohibicija, odnosno zabrana proizvodnje i prometa alkohola u SAD 1920-33 (i u još nekim zemljama) je samo dovela do bujanja organizovanig kriminala i uličnih obračuna. Sa druge strane, nijedno društvo nije propalo zato što je alkohol bio legalno dostupan. Jedno vreme je legalno bio dostupan amfetamin, zatim Bensedin (pod imenom Valijum u SAD) takođe bez štetnih posledica. Onog momenta kada su ovi preparati postali "kontrolisane supstance" procvetao je kriminal. Dakle, na tom nivou, rešenje je u legalizaciji proizvodnje, prometa i posedovanja svih onih supstanci koje nisu direktno otrovne (a pojedine psihoaktivne supstance to jesu). To je, dakle, samo vraćanje odgovornosti za eventualnu zloupotrebu supstanci na svakog punoletnog pojedinca (ne govorim o deci). Time se kriminalcima ukida jedan značajan izvor prihoda.
Takođe, veliki broj smrtnih ishoda usled primene narkotika potiče od loše sintetisanih, loše prečišćenih ili loše umešanih droga. To mnogi ne znaju. Čak i kada je aktivna supstanca (narkotik) vrlo čista, kada je neobučeni kriminalci izmešaju sa paracetamolom, ne izmešaju to ujednačeno, pa u jednoj "dozi" ima mnogo više droge nego u drugoj; korisnik tada, na osnovu slabog iskustva sa "manjom" dozom, uzme više one "jače" i -- zastoj rada srca. Ali ovo je samo jedan od čestih scenarija. Hoću da kažem da narkotik često nije više opasan od bilo kog drugog leka, samo što je nestručno pripremljen.
Deca bogatih roditelja na "partijima" često koriste narkotike ali ne prolaze kao ovi što drogu nabavljaju preko dilera-propalica, jer je kvalitet proizvoda bolji. Slična stvar je i sa studentima na američkim univerzitetima, koji tradicionalno uživaju kanabis, kao ranije Kinezi opijum. Legalizacijom bi se proizvodnja vratila odgovornim stručnjacima, proizvodi bi bili bezbedniji, ne bi bilo toliko smrtnih ishoda od trovanja i "overdoza", manje policije bi se plaćalo, a prihodi države bi porasli. Korisnik bi jeftino i lako mogao doći do narkotika i ne bi imao razloga da silom iznuđuje novac. Onda bi se problem sveo na stvarne, mnogo manje dimenzije, kao što ih danas ima npr. alkoholizam. Alkohol je dostupan, jeftin, opasan ako je nestručno pripremljen, psihoaktivan (depresor CNS), ali nisu svi koji su ga probali, ili ga povremeno koriste, alkoholičari. Samo mali procenat je zaista ozbiljno ugrožen.
Tu dolazimo do nečega što mnogi takođe ne uvažavaju, a to je da je struktura ličnosti zavisnika takva da je on sklon upotrebi psihoaktivnih supstanci i da se ne može "izlečiti" jer to nije nekakva infekcija koja može da se sanira ovim ili onim merama. Kao što pojedini roditelji imaju problema jer im deca imaju neki urođeni defekt ili pokazuju antisocijalno ponašanje, tako jedan broj njih ima sklonost ka drogama. To je problem koji se samo može kontrolisati, a ne "izlečiti". Može se kontrolisati pretnjom sankcijom batinama, ali u najtežim slučajevima je i dalje neophodna hospitalizacija.
U uslovima legalne dostupnosti psihoaktivnih supstanci, problem bi bio odvojen od sfere kriminala i bilo bi lako identifikovati stvarno problematične osobe (zavisnike) i pomoći im u efikasnoj kontroli njihovog problema. Više ne bi bio problem u vezi sa kriminalcima ili mogućem trovanju, već samo u nesposobnosti narkomana da se efikasno integriše i privređuje u zajednici. To bi se rešavalo obaveznom hospitalizacijom i naknadnim praćenjem, kao kod drugih psihičkih poremećaja.
Reklo bi se da se zdušnim ukidanjem cigareta (mada ne bezopasnog ali ipak ne tako destruktivnog poroka) stanovništvo indirektno podstiče da masovnije prelazi na nešto ''teže'' poput marihuane. A možda i na nešto ''još teže'' poput kokaina i heroina, obzirom da ih, sem povremenih formalnih i mlakih osvrta, niko od zvaničnih organa ne proganja ni upola tako oštro kao cigarete (ali im zato oštrine ne fali kada treba proganjati sveštenike poput čestitog Peranovića, ignorišući njegovu žrtvu i zasluge).
Možda usrećitelji čovečanstva sanjaju o ''kritičnim masama udrogiranih'', kao najpoželjnijim za sve moguće manipulacije na lokalnom i globalnom nivou, za šta cigarete ipak nisu dovoljno dobre.